1.Rođeni ste i odrasli u Čikagu, ali ste odlučili da glumu studirate i gradite karijeru u Srbiji. Šta je bio onaj presudni trenutak kada ste shvatili da je vaš "srpski san" jači od američkog?

-Nije to bio jedan trenutak, više osećaj koji je rastao godinama. Rođen sam u Čikagu, ali sam uvek nosio Srbiju u sebi – kroz porodicu, jezik, muziku, emociju. U Americi sam imao prilike, ali u Srbiji sam imao identitet. Shvatio sam da moj “srpski san” nije bekstvo od Amerike, već povratak sebi.

2.Često pominjete da vas padeži još uvek ponekad muče, dok akcenat nemate. Koliko vam je jezička barijera bila izazov u savladavanju kompleksnih pozorišnih uloga, poput onih u pozorištu "Boško Buha" ili Akademiji umetnosti?

-Padeži me i dalje ponekad iznenade (smeh), ali akcenat nikada nije bio problem jer sam odrastao u kući gde se pričalo srpski. Jezik jeste bio izazov, posebno u pozorištu gde je svaka reč precizna i teška. U Buhi nisam igrao ima još jedan kolega koji se zove Stefan Jevtovic verovatno ste to našli kod njega. Ali ja sam igrao u zvezdari teatru gde sam svoju prvu ulogu pozorišnu ostvario.

3.Na Filmskim susretima u Nišu dobili ste nagradu publike za ulogu u filmu "Ko živ, ko mrtav" (Ki K). Koliko vam znači to direktno priznanje ljudi, s obzirom na to da ste ulogu gradili na specifičnom humoru koji podseća na holivudske akcione komedije?

-Nagrada publike u Nišu za “Ko živ, ko mrtav” mi znači možda više nego bilo koja stručna nagrada. Publika ne glumi – ili te prihvati ili ne. Humor koji sam gradio u toj ulozi jeste imao dozu holivudskog ritma, ali sa našom dušom. To je spoj koji želim da negujem.

4.Gluma je vaša primarna vokacija, ali sada izdajete audio album. Kako je došlo do te tranzicije i da li na pesme gledate kao na male dramske monologe ili kao na potpuno ličnu ispovest?

-Gluma je moj poziv, ali muzika je moj ventil. Pesme doživljavam kao male dramske monologe – svaka ima lik, konflikt i emociju. Ali su istovremeno i potpuno lična ispovest. Pesma je deo mene koji na sceni možda ne bih mogao tako direktno da pokažem. Album ne znam da li ću još jer imam par pesma koji se spremaju tako i par poezija. Ali za album nista još na tu temu.

5.Ko su bili vaši muzički uzori dok ste odrastali u Americi, a čiji uticaj se najviše oseća na vašem albumu?I naravno ko je sve bio uključen u ovaj mužički projekat?

-Odrastao sam uz američki hip-hop, R&B, ali i uz sevdah i narodnu muziku koju je slušala moja porodica. Više sam osećao tu neku dušu koju nosimo. Ja stvarno slušam svakako muziku, od narodne do sevdaha do gusala. Sve ima neki dodir na moju dušu. Uzori muzički su mi bili od Elvisa, Bruce springstina, do Tome zdravkovića, Rodje Raicevica,Safet Isovica, Vide Pavlovic. I tako mnogo brojim pevači.

U ovaj projekat su ukljuceni moj veliki prijatelj mogu ga nazvati i mentorom i prijateljom Aleksandar Kobac. Aleksandar Kobač je neverovatno tačan i duhovit umetnik sa retkom dušom, koji ne pravi samo muziku već u svaku notu unosi emociju, preciznost i iskreno razumevanje čoveka.

I na osnovu moje poezije sto sam pisao, je kobac dao velikom Stevanu Simeunovicu koji je napisao tekst za pesmu. I zahvalan sam Kobcu jer je napravio spoji neverovatan da ova pesma izadje.

6.Planirate li da vizuelni identitet albuma (spotove) gradite na svom glumačkom talentu, kreirajući svojevrsne kratke filmove za svaku pesmu?

-Apsolutno. Svaki spot planiram kao mali film. Ne želim klasične muzičke video formate – želim priču, likove, zaplet. To je prirodno za mene kao glumca. Vizuelni identitet svake pesme biće produžetak moje filmske estetike.

7.Pesma "Najbolji prijatelj" se već najavljuje kao potencijalni hit. Da li je tekst inspirisan stvarnim događajem i kome je zapravo posvećjena – osobi koja je ostala uz vas tokom selidbe preko okeana ili nekoj novoj vezi?

-“Najbolji Drug” jeste inspirisan stvarnim emocijama. Posvećen je svima koji su ostali uz mene kad je bilo najteže – i preko okeana i ovde. A posvećena je isto tim ljudima sto su bili uz mene a nažalost otišli. Pesma inače je spremna već dve godine. Prvo kad je jedan Prijatelj preminuo tako je krenulo cela priča. I kakvo je ovo ludo vreme izgubio sam još mnogo bitne ljude i prijatelje i porodicu oko sebe.

8.Da li je reč o baladi koja slavi lojalnost ili o bržoj pesmi koja nosi energiju beogradskih ulica? Šta mislite, zašto će publika moći najlakše da se poveže baš sa ovom numerom?

-Pesma ima energiju – , nosi emotivnu težinu. Ima ritam beogradskih ulica, ali tekst koji dira pravo u srce. Mislim da će publika najlakše da se poveže jer svi imamo bar jednu osobu koju zovemo “najbolji prijatelj” – i svi znamo koliko je to retko. I svi imamo tu osobu koga se setimo koji više nije sa nama.

9.U svetu gde su odnosi često površni, pesma "Najbolji prijatelj" zvuči kao oda vrednostima koje se polako gube. Koliko vam je bilo važno da baš to bude centralna tema vašeg albuma?

-Bilo mi je važno da centralna tema pesme bude lojalnost, jer živimo u vremenu brzih odnosa. Hteo sam da podsetim da postoje vrednosti koje ne smeju da nestanu – poverenje, podrška, istina. I naravno sećanja. Ako bar jedna osoba posle ove pesme pozove svog najboljeg prijatelja, uspeo sam.

10.Kako planirate da uskladite rad u pozorištu (npr. predstava "Svetionik" ili "Čardak ni na nebu ni na zemlji") sa promocijom albuma i nastupima?

-Uklapa se sve, trenutno nemam pozorišnih nastupa. Tako da sam posvećen pisanju poezije i malo muzikom.

11.Da li vas više privlači povratak u Holivud sa ovim novim iskustvom ili želite da postanete prepoznatljivo lice domaće "pop-art" scene?

-Ne gledam to kao izbor između Holivuda i domaće scene. Želim da budem umetnik koji može da postoji na oba tržišta. Ako me put odvede nazad u Holivud – otići ću jači.

Najvažnije je da ostanem autentican.

 

Za portal Amerika u objektivu razgovor vodila N. S.